.
Kazino.
Skupila se svita. Raja, užurbana, besna rulja. Vazduh koji je poprašen guaraninom, uvek svež, uvek spreman da ti poželi dobrodošlicu. Sa zidova se presijavaju boje, džez opija uši, prostor i vreme se sabijaju u jedno. Nema ih više. Tu je samo on, kazino, prijatelj i neprijatelj mnogih te večeri. Poput najboljeg kafanskog druga, od zdravice do razbijene flaše. Tu je. Mađija te, i mami. Pušta svoje mirise, lepo peva, još lepše izgleda. Tušta i tma ljudi. Kojekakvi, svakojaki, kockari, lihvari, mesari i svinjari. Srbi i oni koji to nisu. Novčim svoj bonus utorak kupon. Dobijam 10 čipova za džabe, obeleženih, vrište ‚‚hej, ja sam klošar i igram sa besplatnim čipovima i jedva čekam da se navučem". Rulet. Tu su pravi ljudi. Igra sreće i malo znanja. Lupetaš, igra znanja. Igra sreće.
Za stolom raznolika svita. Odela i ne odela. Majice. Hoće da budu skupe, ali nisu. Hoće da budu veliki igrači, ali nisu. Lift se otvara, neko ide u VIP. Neko ko nije svita. Zar je bitno. Svi smo mi ovde isti. Valjda. Ovde nam je jedino načelo sreća. Nije, znanje je. Sreća.
Jedan sto je pun Kineza. Skupio se izgleda ceo blok. Nova zabava u gradu. Među njima je i neka starica. Izgleda kao da im je Mesija. Nekako je previše, pa, drugačija. Gubi, gube i oni. Jedan od njih je dobio. Znanje. Sreća?
Sa moje leve strane sedi prosedi čovek. Otrcan, neobrijan, poslednji mohikanac kocke. Ima svesku. Zamrljana je, pije viski, laže ga da je i dalje bitan, ‚‚nisi sam", da je ok, da će sve biti ok. To je sve uostalom znanje. Nije, pa kako objašnjavaš onda svesku. Zapisuje svaki broj, ima neke kolone, smeška se, misli da je pobedio sistem. Iznad njega je. Iznad njega tri kamere. 23. Srećan je. Piše, smeška se. Sprema žetone. Ima ih onako. Ne, nema bolje reči.
Sa moje desne strane par mlađih momaka. Žuti čipovi u rukama. Poput praška koji donosi još dva poklona u vidu oplemenjivača i kašike za sipanje, i ovo je besplatno, i ovo može slobodno da se zove persil, i ovo je beskorisno. Stavljamo tu nešto. Mislimo da će doći. Gađamo u glavu. Ne ide. Ne može boja persil čipovima. Naravno da ne može, nisu oni glupi. Sreća ?
Šetam se, uzimam đus. Pijem razvodnjeni sok dok gledam boje koje mi kradu oči. Ovde smo već sat vremena. Gledam na sat, zahvalan Bogu što ga i dalje imam. Sto za blek džek. Tu su kao opaki igrači. Oni koji znaju. Oni koji ne vole rulet. Oni koji hoće da imaju sve u svojim rukama. Oni koji prate karte. Oni koji broje karte! Znanje ? Pored njih seda klinac koji ni ne zna kako igra funkcioniše. Svi gube. Svi gube zbog njega. Znanje?
‚‚MOLIM TE". Najčešća rečenica. Klanjaju mu se. Mole ga. Urlaju. Zahvaljuju. Sve me podseća na zlatnog bika iz Starog zaveta. Samo, ovoga puta nema Mojsija da ih izbavi odavde. Mole mu se i dalje. I dalje ih ne sluša. Na stolu nešto dalje od mene neko urla. Izgleda da je pala "glava" sa velikom kintom. Svi se kiselo smeškaju. Svi ga mrze. Ustaje, neko ko je zadovoljan. Čuju se strani jezici.
Šetam dalje. Slot mašine. Vuku, povlače, udaraju, pritiskaju. Hipnoza. Ruka za rukom, povlačenje za povlačenjem. Samo je njima jasno šta se dešava.
Cigare, cigarete, viski. Lažni elitizam. Par iskrenih studenata. Tračak smejanja u rupi bez dna. Nemam više persil čipova. Koga briga, ionako žurimo na autobus. Prosedi čovek i dalje zapisuje. Sreća? Znanje ?