Sprcko Orasčić

*121# please wait

Stanje na vasem racunu je 243.56 din. Kredit Mozete dopuniti do 23.09.2010. Novo, proverite koja vas ponuda ceka na *111#

2, call.

Calling Mama.

E, kevo, ja sam, nisam kupio, ne znam, snaći ću se. Nisam bre još ni otišao. Nisu narezali ključ još, sad će. Ne, nisam bio. Posle ću. Da... tu je Đole, jeste i njegov brat. Sad ćemo da idemo tamo pa ću da nađem nešto već. Ma imaću pare bre, dobro znam da... dobro bre, dobro...dobroooooooo. Javiću se Darku, kad me zvao? Pa da ga zovem? Dobro, nek me pozove. Pa on ima postpaid jebote... dobro, e aj žurim, aj... aj.

4, call.

Calling Don Davidoni

E, zvao si me? Jeste, lepo. Ne, sad ću. E, aj me pozovi, ma jesam, pa dobro jesam još jutros al znaš kolko skida. JESAM JEBOTE! Dobro, aj nebitno, kaži šta si me tražio. Možeš, važi. Oću. Aj.

3, call.

Calling Matori

E, zvao si me, bio sam u busu, pa nisam hteo da se javljam. Jeste, lepo je. Pa znaš kako je, kako može da bude.......da......dada, znam.....jeste....(trenuci kada opravdava svoje ime u imeniku uz večiti pridev "mudri")...da....znam...jeste....dobro....oću....ajde...dobroo...oćuu...dobrooo.....e aj žurim...Kaži? Koj fax? Ne znam ćale to je prevaziđena tehnologija, nek ti pošalje na mail pa štampaj. Pa oni su debili *VEZA ĆE USKORO BITI PREKINUTA! VEZA ĆE USKORO BITI PREKINUTA!* Mora idem, će da mi prekine telenor. ajde, ajde, ajde...

*121# Please Wait

Stanje na vasem racunu je 19.36 din. Kredit Mozete dopuniti do 23.09.2010. Novo, proverite koja vas ponuda ceka na *111#

Smrt fašizmu, sloboda narodu. 

-Dobar dan, izvinte da vas pitam, imate dopune?

-Ne radi aparat

-E jebi ga.

-50 koraka.

-Dobar dan

-Dobar dan, izvolite

-Dopuna za trojku, u stvari dvojku, al to je to ist...

-Nemamo

-Nema? (prolongiranje patnje koju bi izazvala dalja šetnja koja je neizbežna)

-Ne radi aparat.

-160 korak

-Dobar dan, izvini, ćao, otkad ti radiš ovde

-EEEE, de si bre, nisam te videla sto godina, šta radiš breee?

-Evo, jurim neki kredit, imaš dopune za trojku, tj. dvojku, al to je isto, baš mi frka

-Šta ima bre? Nema te sto godina, jebote niko da se javi iz osnovne, čujem Čeda se oženio?

-Ma nije bre, imo neku frku, istripovao da mu trudna mala pa se tu nešto prosili, pa ga ona izvarala pa on kupio Zastavu

-Šta će mu zastava ?

-Pištolj zastavu?

-Zastava pravi kola Miloše.

-Pravi i pištolje

-Heehehehe, uvek si bio lud, pa kako mogu da prave i pištolje i kola, šta naprave punta i pištolj mu ugrade a? Jaoo, ludakuu, e, uvek si bio lud!

-E, da, jeste, haha, ovaj, taj kredit, znaš frka mi.

-E, nema, ne radi mreža, pala, ceo dan ne mogu da ga pošaljem.

-A možda ti gazda nije platio račun zbog čega inače isključuju dopune?

-Ma ne lupaj, ovo je poštena firma, nego kaži mi, viđaš Dacu?

-E, ne viđam, mora idem, žurim

-Celog života žuriš, dobro sa mature nisi otišao kaki si... Javi se bre neki dan, da odemo na piće, tako nešto, odeljenski može, što da ne.

-Da, obavezno.

-350 koraka

-Dobar dan, Imate dopune

-Neeeeeeema sine, nemaaa dopuna. Nema ništa, vidi, ni novine nemam, sve pokupili mangupi. Koj sam kurac otvarao jebenu pustinju, jebem ti trafiku i....

-600 koraka

-Imate dopune?

-Valjda se dobar dan prvo kaže sine, vidi kako je lep dan, vidi kako si ti lep momak, verovatno imaš i lepu devojku a tako se ponašaš, zamisli da te čuje majka, ona te sigurno lepo vaspitala.

-Jeste, ali ne razumete, ne mogu da nađ...

-A dopuna ti za devojku treba sigurno, pa znam, sve zna tetka Dragana (WTF!), nemam sine, isključili aparat

-Ma nije za devojku...

-Nemoj ti meni sad tu

 1034 koraka

-Dobar dan, imate dopune, prešao sam pola grada...

-Nemam

...

...

...

...

-Doviđenja

... 

-1596 korak

-DE SI ŠOMIIII!

-Brate, koči, imaš kredit

-Za poziv neam, al za poruku imam

-Daj!

*Ne mogu na basket. Shomy* Message Sent... Message Delivered 

-Kako je brate Coa?

Tuga 

1. Juče sam plakao od sreće kada je Teodosić pogodio trojku, suza je suzu stizala. Nelly(kuče) se uzbudio, komšija je izvadio kalašnjikov iz šteka. Drugi komšija ga je prijavio. Murija nije došla, gledali su utakmicu.
2. Popravili su mi biciklu i ne daju mi više da vozim kevinu poniku, kažu da se brukam, a time i celu kuću.
3. Za nekoliko dana se selim, mama histeriše po kući i dobija PREČESTE izlive nežnosti. Matorog šatro boli uvo i ‚‚Sve je to prirodno Ranka"...
4. Bio sam kod jednog lika koji ima mnogo dobar i veliki stan, i mnogo je bogat, i ima džipa, i pored svega toga je NEVEROVATNO kul (Ima fucking improvizovane lightsabere u sobi!!!)! I obožavam ga zbog toga, lik je jednostavno car, kralj, imperator, ne znam ni ja šta! Znači, da svet ima više takvih ljudi bio bi mnogo bolje mesto. 
5. Pobedio sam ortaka u Street Fighteru IV 36:1. da, toliko sam dobar. Ovo jednom je bilo kada smo igrali random i meni je pao Gyle... da FUCKING GYLE!
6. Napio sam se u subotu, tj. juče, tj. kad smo pobedili Sloveniju. Još jednom sam dokazao da kada se napijem od jegera najbolje sanjam. Jadna ona, kad bi samo znala :).
7. Ujeo me komarac na staru ranu od komarca, mora da i oni osećaju tu stvar zvanu nostalgija.
8. Zauvek fosil tvog struka postoji, na mome dlanu okamenjen.
9. Plakao sam kao malo dete na poluvremenu utakmice sa Španijom. Kažu da ne boli toliko neuspeh bilo kakvog tipa, koliko boli nemoć da se nesupeh spreči.
10. Jebeno me mrzi da se brijam, i NEMOJTE devojke sada tu nešto da mi počinjete, mi brijamo LICE!!!
11. Are you gonna go my way (air guitar)
12. Ova poslednja dva sam namerno uradio zato što nisam hteo da bude totalni kliše i da stoji broj 10.

Kreativna pauza. Kažu da tek tako dođe, i da teško zatvara kapiju sa spoljne strane. Nije lako boriti se protiv toga, nemaš ideju, želeo bi da napišeš nešto ali ti ne pada na pamet ništa konkretno dobro, možeš da probaš da glumataš mudrost kao gomila ostalih ljudi na internetu ali si svestan da je i tebi samom, a kamoli ostalim surferima, jednostavno dosta mudrosera. Tema koju si započeo tek treba da te gane, da ponovo napišeš nešto iole sličnog kvaliteta kakav god on bio i iole u istom jednom dahu. I tako, dok razmišljaš, setiš se, stiže jesen.

Tema, koja je ubedljivo najviše rabljena po raznoraznim školama i školicama. Stiže jesen/proleće/leto/postnuklearna zima. Tako isprazna, nezanimljiva, uvek ista, ponekad zastrašujuće predvidiva. Ali, jesen stvarno stiže, i, gde ćete lepše teme. Ko bi rekao da, tema koja mi je do juče izazivala Katoličko inkvizicijski gnev mogla da bude baš ta koja će me naterati da se raspišem. Jednostavno, lagano, bez ikakve žurbe i ispravki.

Vidi, izađi napolje. Ne voliš jesen, ni ja je ne volim. Vidi kako lišće igra poslednju piripevku na vetru pre no što otpadne, vidi kako ptice gledaju u svoj novi GPS dok se spremaju za put. Vidi kako više nije plus 342362342342, vidi kako ti baba oblači sve više i više slojeva dok se plaši zime. Vidi kako keva sve užurbano trči da spremi zimnicu, vidi kako joj ne pomažeš, kako sediš kući i bez kupljene karte uživaš u mirisu krastavčića. Vidi kako klinci idu na basket i nose duks sa sobom, vidi kako svi smaraju na facebooku slikama sa mora, vidi kako je devojka na koju se neverovatno mnogo ložiš i naravno to ne smeš da joj kažeš došla sa tog mora i već joj se isprala boja, pogledaj kako je sunca sve i sve manje. 

Češkam bradu, grizem usne, čekam kišu i uživam u poslednjim toplim danima ove godine.

I dalje spavam sa otvorenim prozorom.