Sprcko Orasčić

Ne, neće ovo biti još jedan od onih tekstova. Neću vas zasmejati, niti naterati na preispitivanje svojih stavova. Neću pričati o prošlosti, niti ću pričati o kreativnosti. Neće biti ni dug ni kratak. Biće drugačiji. Takav, jer tako je bilo. Čudno, presporo, kao koncem izvezen film. Ne moraš da čitaš dalje ako nećeš, ovaj je za moju dušu...

Autobus kao autobus. Prljav, bučan, vruć. Graja, tišina. Sedeo sam pokraj neke starije gospođe. Vrzmala se, vrzmao sam se. Ljudi su umirali unutar sebe. Bio je tu i neki pijanac koji je smrdeo. Bilo je i Cigana, da, Cigana, ne Roma. Ušle su dve devojke. Jedna je bila jako lepa, druga je bila nestvarno lepa. Šepurila se svojom lepotom. Bila je onako... čista. Ne volim tri tačke, ali pišem iz duše, zastajem kad zastanem. Neke druge devojke u autobusu su je gledale, ljubomorno. Gospođa pored mene je izvadila rokovnik. Tražila je nešto, preturala, bila je nervozna. I ja sam bio nervozan. Pijanac je počeo da viče. Niko nije obraćao pažnju. U nekom trenutku, izgleda da nas je sve prestalo biti briga. Devojka je pričala sa svojom drugaricom. Imala je lep glas, i još lepši naglasak. Šabac, čini mi se. Gospođa pored mene je izvadila mobilni. Prekucavala je telefonski broj iz rokovnika, koji je nosila u torbi u mobilni da bi pritom pozvala. Bio sam frapiran. Niko to nije primetio. Čak ni lepa devojka, koja je stajala tik uz mene dok sam ja sedeo. Možda je treblao da ustanem. Da li je trebalo da ustanem. Zašto je gospođa prekucavala broj iz rokovnika u mobilni? Koliko je to besmisleno. Vozač je zakočio naglo. Ispao joj je rokovnik. Ciganski jezik, i gospođino nobles obojeno ‚‚Bože sačuvaj", polutiho onako, sebi u bradu ali da svi čuju. Pijanac je izašao, teturao se, zamalo da ga zakače vrata. Autobus se udaljavao od njega, a mi smo čuli kako psuje kroz sve otvorene prozore moguće. Izašla je gospođa. Buka je bila nesnošljiva. Moja stanica. Zbogo prelepa devojko. I njena drugarico.

Šta ćeš.  

Svete, molim te uspori malo. Imam utisak da si počeo da se okrećeš toliko brzo, da ne možeš samog sebe da ispratiš. Znate ono, kad gledate kuče kako reži na rep i juri ga, i juri i juri, i u jednom trenutku stane i u fazonu je, šta sad. E tako je sa svetom. Juri se, žuri se, trči, pretiče, takmiči, nagrađuje. Ne znam više gde da gledam, ne znam više koga da pretičem, niko od nas ne zna. Tehnologija, inovacija, preduzimljivost, kreativnost, umetnost, sve na izvolte. Samsung, Siemens, Toshiba, Sony, Sony, Sony, Sony Ericsson, Sony, Samsung, te ovaj brend, te onaj brend. Jedan brend za poneti, za poneti, pa to ni ne može da se kaže u srpskom jeziku, ta gramatička konstrukcija ni ne postoji u našem jeziku. Misliš da me briga, da je ikog briga. Jedan trend za poneti.

Ja žurim, brz sam, hiperaktivan sam, ali smorio sam se. Šta više? Dokle više? Trend, brend, fazon. Daću vam primer. Dve iljade i neka, nastao prvi ram za slike. Dve iljade i neka + dve godine max, nastao poboljšani digitalni ram za slike sa mini mini mini super mini kablom da se poveže na struju da se ne vidi, da sija celu noć. Dve iljade i neka + dve godine + godinu dana, nastao digitalni ram za slike sa mogućnošću puštanja filmova i ostalih video formata, hej, sada možete sa svih strana da uživate u svojim video uspomenama sa putovanja. Isto ovo od malo pre, samo što su sada ovo izdali neki Bugari, Kinezi, isti je to djavo, i on pušta divx, ha, stanite sad na rep pirateriji. Isto vreme, digitalni ramovi za slike postaju stecište pornića, jer, alas, imaju hard disk. Više ni ne brojim, stvorio se fejsbuk, godine prolaze, ramovi postaju sve bolji i bolji, a sad čak imate i ram sa wifi konekcijom koja direknto skida vaše slike sa fejsbuka i stavlja ih na displej. MA DAJ BRE VIŠE!?

Nemam pojma, kad je moj matori bio mlad, najveće dostignuće čovečanstva je bilo to da hodaju po mesecu. Ja sam sada mlad, i znate koje je najveće dostignuće čoveka danas. Hodali smo po mesecu. Jebi ga, izgleda da je iPad ipak bitniji faktor za održanje društvenog blagostanja od istraživanja svemira/leka protiv side/raka/neke sledeće boljke koja će sve da nas pokosi.

Il' si iPad il si jok, a ja odoh da gledam Armstronga kako silazi na površinu onog malog okruglog što mi osvetljava put noću, jok, neće valjda iPod... 

Danas je bio jedan od onih dana kada ti sve ide uz kurac, dobro, možda nije baš sve, ali je bilo blizu. Uz par svetlijih trenutaka, slobodno mogu da kažem da mi je ovo jedan od onih najgorih dana u životu. Nije to da se meni desilo nešto specijalno loše, ne, jednostavno, ovo je onaj dan kada si nervozan, ujedaš, sve ti smeta, bolestan si ne znaš od čega, padaju ti mace u oči, sve ti smrdi, u autobusu svi baš tebe gaze, tramvaji koče naglo, zgaziš u blato u sred proleća. Jebi ga, svi valjda imaju takve dane, ali sam zato ja odlučio da svu tu negativnu energiju sprovedem u jednu kreativnu celinu zvanu ‚‚moje internet putešestvije u poslednjih 8 meseci". Pa da krenem...

Mesec prvi. Doselili se jadnici. Cimer i ja, elektronski pismeni, web browsing zavisni, veterani online gaminga, dolazimo u stančić bez kablovske i adsl-a, sure, promenićemo uskoro stan, why bother sa uvođenjem ikakvog interneta. Sredina je meseca, hej hej hej, nekoliko wifi konekcija za krađu, pa što ne bismo dopustili dobrom starom msi gx701 da oproba svoj wifi adapter. Vidi vidi, internet radi, gmail funkcioniše, pa i facebook pomalo oće. Youtube već zeza, al dobro, ništa nije savršeno.

Mesec Drugi. Hg520s, please enter keyword. Jebem li ti sve komšija. Nervoza raste. Operi sudove, tvoj je red, nije! Smrde ti noge, tvoje smrde. Ajmo civilization, neću. Daj mi mobilni da vidim nešto na brzaka, jebe me gprs, glupi telenor, ne može... Prijateljima crkava laptop, izgorela mu grafika valjda, nije ni bitno. Vam treba telenor internet, teče nam račun a ne koristimo ga. Povlačim šta sam rekao za telenor. Bože, još jednom ti bacam kosku. Operi sudove Vlado, važi, nema frke.

Mesec treći. Aj pusti to na youtubeu. Jebem ti sranje koliko se čeka. Ma nisam nezahvalan samo kažem da radi ko kurac. U tom trenutku, na tvu kreće reklama za telenor internet. 3,2 mbps, ludila, čudila, svi porno sajtovi ovog sveta na samo jedan klik od vas, deda pred smrt ga koristi, oće da vidi kako je u raju, čuje da na netu i to može. Prc deda, na netu ima i pornjave, da da, one bolesne koju si ti gledao, tako da bolje poseti web stranicu pakla. Nema veze, možda lažu na reklami, ali to je reklama, zar ne, mora da lažu. Makar nisu tako bezobrazni ko ovi što vade perwoll black magic iz torbe na sred trga.

Mesec četvrti. Treba nam internet nazad, popravili smo kompjuter. Kraj. Nema veze brate, ionako ćemo uskoro da se selimo, el tako... el tako. Tajac. 10 kanala na tvu. Farma, veliki brat, farma, veliki brat, banzuke, farma, takeshi, dnevnik, farma, veliki brat. Dok perem sudove posebno obraćam pažnju na noževe. Deluju primamljivije no ikad. 

Mesec peti (i kraj četvrtog). Ovo ću prepričati bukvalno kako se desilo. Klonja, puštam vodu, izlazim iz nje, život nema smisla. Sedam za komp, gledam jebeni desktop koji sam stavio da menja wallpaper na svaka 2 minuta od smora. Hm, možda ima neki wifi, daj da vidim dukradem. radnoo.. wtf? klik. connecting. Connected. NE SERI! Facebook, epicwinftw.com, b92/sport. Odjednom sve otvoreno. OOOOkkkkk, ček ček, ovo nešto nije u redu. www.speedtest.net. test. 11mbps. Bog i ja se gledamo. I dalje se gledamo. On mi daje znak da uključim torrent. Miluje me po kosici i tepa. Bio sam dobar. Šta ćeš, dosta i mene nije htelo. Gasim farmu, palim live streaming 17 filmova u hd formatu. Jebi ga, pretero sam. Vlada saznaje. Kupujemo viski od 600 dinara da proslavimo. Trovanje. Buđenje, neta i dalje ima. Život je lep.

Kraj šestog i početak sedmog meseca. radnoo, please enter keyword. Kraj jednog divnog sna. U autobus čitam maselove izreke, znaš da si zaljubljen kada nećeš da zaspiš jer je realnost konačno lepša od sna. Jebi ga, izgleda da sam ja bio zaljubljen u radnoo. Zbogom radnoo, siguran sam da ćeš živeti nekim boljim životom sutra. Ja ću grcati ovako sam.

Mesec sedmi. Prijavljujem se za beotel adsl. Čekanje, cimanje, glupavi službenik koji priča kao robot, 4 dana torture dok nisu pustili liniju. U međuvremenu 15 dana kradem wifi od jedne crte signala. Laptop na šporet pa udri gmail. Šta ćeš, sve za nauku. Evo ga konačno i adsl kod mene, na 3 meseca al nema veze, i to je nešto. Splitter ne valja, niko nije ni očekivao da će sve biti u redu. Kažu iz tehničke podrške da idem po novi. Jebi ga, moram, to je najmanje što mogu nakon svega. Pišem blog, upravo završio sa skidanjem poslednje epizode losta, i slušam neka sranja na youtubeu. Life is good.