Sprcko Orasčić

Sunca je sve manje. 

Trenutak prezira koji šara našim životima nas polako udaljava od realnosti.

Šta je to što čoveka goni na krv, na iskonsku mržnju, ljubomoru, poriv za uništenjem, nestankom onog drugog i njegovim bolom ma koliko nam bio blizak? Je li to zapisano u genima? Je li to tako mora?

Rode se spremaju da krenu put juga, rastaju se od komšija, prijatelja, saputnika, pozdravljaju nas krilima.

Sunca je sve manje.

Sećam se kada sam pročitao negde opravdanje postojanja zla. Kaže se tamo, da zlo postoji samo da bi se lakše raspoznavalo dobro na ovome svetu. Misim da nakon svih ovih godina slobodno može da prestane sa svojim postojanjem, skapirali smo poentu.

Sunca je sve manje...